Смрт Мијата хајдука 0001    Процвилише сарајски трговци 0002    Уз кољено цара честитога: 0003    »О наш царе, мили господаре, 0004    Ми ти више живјет не можемо 0005    Од зулума Мијата хајдука: 0006    Разли бале, ис’јече трговце, 0007    Однесе нам на кауре новце.« 0008    Одговара царе господаре: 0009    »А што ћу вам, драга дјецо моја: 0010    Наметните намет на вилајет, 0011    На Цетину, на водицу хладну!« 0012    Сву је своју сазивао војску, 0013    Па им вели царе господаре: 0014    »Би л’ се који јунак находио, 0015    Да ухвати Мијата хајдука, 0016    Оли главу, ол довести жива? 0017    Дат ћу њему девет кеса блага, 0018    И дат ћу му синију од злата, 0019    На којој је девет златних чаша, 0020    Из њих пије девет делибаша; 0021    При којој се види вечерати, 0022    И тридесет коња потковати 0023    У по ноћи као и у подне!« 0024    У свој војсци нитко се не нађе, 0025    Ал се нађе црни Арапине. 0026    Цар му даје тридесет Турака, 0027    Да он тражи Мијата хајдука. 0028    Кога срита, за Мијата пита. 0029    Али га је мјера мамјерила 0030    Баш на дворе Бобовца Илије. 0031    Њега пита црни Арапине: 0032    »Теби бора, Бобовче Илија, 0033    Издај кума Мијата хајдука, 0034    На по ћемо под’јелити благо.« 0035    Кад то чуо Бобовац Илија, 0036    Књигу пише Мијату хајдуку: 0037    »Дођи к мени, мој премили куме. 0038    Скоро ми се породило чедо, 0039    Па ћеш мени ти за кума бити. 0040    Ти не води друга ниједнога, 0041    Нег’ сестрића малог Маријана!« 0042    Кад је Мијат књигу проучио, 0043    Од весеља у небеса ђипа. 0044    Гледао га Сава од Посавја, 0045    Гледао га, па му бесједио: 0046    »Откле књига, харамбаша Мијо?« 0047    Одговара Мијат харамбаша: 0048    »Ево књиге мога мила кума, 0049    Мога кума Бобовца Илије, 0050    Да му се је породило чедо; 0051    Да не водим друга ниједнога 0052    Нег’ сестрића малог Маријана.« 0053    Бесједи му Сава од Посавја: 0054    »Немој ићи, харамбаша Мијо, 0055    Пр’јевара је, вјера ти је моја. 0056    Ако хоћеш баш ти јунак ићи, 0057    Не води нам мален Маријана!« 0058    За то Мијат хаје и не хаје, 0059    Седла коња, па брзо одлази. 0060    Собом води мален Маријана. 0061    Кад је дошо у дворе Бобовца, 0062    Говори му љуба Бобовчева: 0063    »Бјежи, куме, покисе ти седло!« 0064    Одговара Мијат харамбаша: 0065    »Бона кумо, сад је ведро било.« 0066    Ал се био замислио Мијо. 0067    Опет му је кума бесједила: 0068    »Црна чавка око куће л’јеће, 0069    Позобат ће б’јелицу пшеницу.« 0070    Проговара Бобовац Илија: 0071    »Чуо јесам, мој премили куме, 0072    Да ми тебе не може убити 0073    Коситрово ни олово тешко, 0074    Него сребро и то непровано.« 0075    Одговара харамбаша Мијо: 0076    »Тко је реко, то ти слаго није.« 0077    Кад то чуо црни Арапине, 0078    С’ себе пара тридесет путаца, 0079    Сваком другу он по једно даје, 0080    А себи је једно оставио. 0081    Ал бесједи Мијате хајдуче: 0082    »О мој куме, Бобовче Илија, 0083    Какова је вика око двора?« 0084    Одговара Бобовац Илија: 0085    »То играју Дољанке дјевојке, 0086    Оне иду, да ми тебе виде, 0087    И те твоје велике јечерме, 0088    И твојега мален Маријана.« 0089    На пенџер је Мијо погледао, 0090    Погоди га црни Арапине 0091    У зло мјесто, у чело јуначко. 0092    Мртав Мијо црној земљи паде, 0093    А на лету рече Маријану: 0094    »Маријане, драго д’јете моје 0095    Пази себе, не освећуј мене!« 0096    Турци вежу малог Маријана, 0097    Ал дозивље Мијатова вила, 0098    Дозивље му Тому из Томића: 0099    »На ноге се, Тома из Томића, 0100    Погину ти Мијат харамбаша, 0101    Савезан је мален Маријане!« 0102    Тома скаче на ноге јуначке, 0103    Сакупио неколико друга. 0104    Кад су били кроз гору зелену, 0105    У гори су цуру налазили, 0106    Малу цуру Мару Храбровића. 0107    Бесједи јој Тома из Томића: 0108    »Теби бора, Храбровића Маре, 0109    Како би ми Турке ухватили?« 0110    Она им је говорила млада: 0111    »Ход’те са мном, куд ја гоним овце, 0112    Стат’ ће блека јањац’ и оваца, 0113    Лако ћете ухватит Арапа.« 0114    Кад су дошли двору Бобовчеву, 0115    Исјекоше, нитко не утече. 0116    Опростише мален Маријана, 0117    И још хтјеше погубити куму, 0118    Ал не даде мален Маријане.